Kirjahaku

Droga vlada planetom. Kosmetsko carstvo. Evropa puni zatvore. Otrovana Amerika. Albanski klan u Svajcarskoj. "Operacija Madrid". Ubistvo jugoslovenskog ambasadora. Dileri finansijeri OVK. Zloupotreba droge predstavlja tempiranu bombu koja otkucava u srcu nase civilizacije. Moramo naci načina da je demontiramo Ovo upozorenje je jos 1990. godine izrekao Peres de Kueljar, generalni sekretar OUN-a na specijalnom zasedanju Generalne skupstine u Njujorku, koje je bilo posveceno borbi protiv ilegalne trgovine narkoticima. Strah od siptarske narko-mafije nije devedesetih godina bio karakteristika samo Jugoslavije vec i Starog kontinenta, pa čak i mocne Amerike.

Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obavestajnih sluzbi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima sadrzane su snaga, moc i dugovečnost drzavne političke policije, koja postoji na ovim nasim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, stiti i čuva drzavu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od miloste zvali "pesnica komunizma" ili ponekad i "stit revolucije". Jugoslovenska tajna sluzba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrecila najmanje pola miliona ljudi. A u trecoj jos najmanje sto hiljada ljudi. Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a, VOS-a i SID-a vise govore o nedelima neprijatelja nego o delima drzavnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujuci losim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokusa da resi enigmu tajnih sluzbi u SFRJ i da se, makar na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Rad u kontraobavestajnoj i obavestajnoj sluzbi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih nasih visokih funkcionera. U zavisnosti od prilika i događaja na unutrasnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Jos tokom rata u narodu je rođena posalica da "Ozna sve dozna", koja se u srpskom zargonu odrzala do danasnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je "Udba je srpska sudba". Ona je na najslikovitiji način odrazavala narodno shvatanje moci i nemoci srpske, a i jugoslovenske tajne policije.

Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obavestajnih sluzbi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima sadrzane su snaga, moc i dugovečnost drzavne političke policije, koja postoji na ovim nasim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, stiti i čuva drzavu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od miloste zvali "pesnica komunizma" ili ponekad i "stit revolucije". Jugoslovenska tajna sluzba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrecila najmanje pola miliona ljudi. A u trecoj jos najmanje sto hiljada ljudi. Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a, VOS-a i SID-a vise govore o nedelima neprijatelja nego o delima drzavnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujuci losim piscima, postale su i sumnjive legende. Namera autora ove knjige je upravo da pokusa da resi enigmu tajnih sluzbi u SFRJ i da se, makar na trenutak, dokopa te istine o srpskoj i jugoslovenskoj tajnoj policiji. Rad u kontraobavestajnoj i obavestajnoj sluzbi JNA, zatim SID-u SSIP-a i SDB-u SSUP-a, odnosno Ozni i Udbi, predstavljao je često samo jednu od stepenica u političkoj karijeri mnogih nasih visokih funkcionera. U zavisnosti od prilika i događaja na unutrasnjoj političkoj sceni Jugoslavije, o tajnoj policiji ispredane su razne priče, koje su ponekad imale i karakter mita. Jos tokom rata u narodu je rođena posalica da "Ozna sve dozna", koja se u srpskom zargonu odrzala do danasnjih dana. Druga izreka, koja je postala i politički moto, glasila je "Udba je srpska sudba". Ona je na najslikovitiji način odrazavala narodno shvatanje moci i nemoci srpske, a i jugoslovenske tajne policije.

En bok som behandlar maffian och dess plats i vårt samhälle.

Arheolozi i istoričari su na vise lokacija u Srbiji pronasli tragove viteske kulture i vitezova templara. Neki srpski vladari i sami su bili templari i sioni. Stefan Nemanja je osnivač Reda Svetog Stefana, zavetnog reda svih kasnijih Nemanjica, i svi vladari ove loze bili su u njemu. On je utemeljio i Bratstvo Svetog Đorđa, 1171. godine, organizacijom i načinom zivota svojih članova vrlo slično redu templara. Članovi Bratstva Svetog Đorđa su kod Nemanjica bili i "vitezovi monasi", jer su se bavili čuvanjem relikvija, verovatno i čuvanjem imovine Crkve i drzave, i nije nemoguce da su organizovano odlazili u Svetu zemlju i učestvovali u pohodima krstasa. Pripadnici Bratstva bi se po okončanju vojne karijere zamonasili, nisu se vracali svetovnom zivotu, i po tome najvise podsecaju na templare, takođe vitezove-monahe. Pretpostavke su da su vitezovi reda Zmaja bili car Dusan Silni, despot Stefan Lazarevic, despot Đurađ i despot Vuk Brankovic, kosovski junaci Milos Obilic, Milan Toplica i Ivan Kosančic, patrijarh Arsenije Crnojevic, ustanici Janko Katic, Stojan Čupic, Vasa Čarapic, Jovan Jovanovic Zmaj, ali i knez Aleksandar Pavlov Karađorđevic i princ Vladimir Karađorđevic... Slobodnim zidarima pripadali su veliki duhovnici - dva mitropolita, Metodije i Stratimirovic, jedan knez i jedan kralj, ali i dva velika prosvetitelja Dositej Obradovic i Vuk Stefanovic Karadzic...