Meša Selimovic

"Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka čeznja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tuzni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga? I tada sam shvatio ono najvaznije. Sjeca li se, i njega sam pitao, nekad, o zlatnoj ptici koja znači srecu. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo moze da prevari, to ne moze. Sve drugo moze da izmakne i ostavi nas puste, to ne moze, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kazem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kazem: bicu ti prijatelj." Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralastvo dotiče čitaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski knjizevnik moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.

»En strålande roman.« DN Fästningen, som kom ut 1970, räknas som en av de stora romanerna från forna Jugoslavien och är översatt till över tjugo språk. Det är en tidlös bok om den lilla människans eviga kamp mot ondska, godtycke och enfald, berättad med livsbejakande humor. Den unge läraren Ahmet återvänder till sin hemstad Sarajevo efter ett av Osmanska rikets otaliga krig. Han är desillusionerad av krigets grymhet och vansinne, hans familj har dött i pesten och han står helt tomhänt. På en bjudning råkar han inför stadens samlade elit uttala alltför hårda ord om makthavarna, vilket leder till att han blir misshandlad och till och med förlorar sitt jobb på en enkel skrivbyrå. Han finner viss tröst i kärleken till en kvinna och vänskapen med en småtokig suput, och han vill så gärna tro gott om människan – men hans samvete ger honom ingen ro. Boken innehåller ett nyskrivet förord av Jasenko Selimovic, och översättningen från 1996 är dessutom reviderad. »Vi får följa Ahmets öden i närmare 400 sidor av urstyvt berättande … ett storartat och arketypiskt monument över livet i allmänhet och livet i Bosnien i synnerhet.« Skånska Dagbladet »Jag läser Fästningen med oavbruten fascination. Selimovic behärskar konsten att med en till synes enkel och okomplicerad prosa fullständigt trollbinda.« Arbetarbladet »Ur den glittrande bokfloden kastar detta verk reflexer som från en svart diamant.« Tidningen Boken

"Kako zivim? Dobro. Zadovoljan sam sto sam prozivio vijek a nisam nikome naskodio. Ono sto je meni stete naneseno, davno sam zaboravio, gubitak je lakse podnijeti nego kajanje. Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i koracacu po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pucinu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljepsih mozda ima, drazih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj zivot i moja ljubav."Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih cije stvaralastvo dotice citaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i cistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispricanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski knjizevnik moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.

"Kako zivim? Dobro. Zadovoljan sam sto sam prozivio vijek a nisam nikome naskodio. Ono sto je meni stete naneseno, davno sam zaboravio, gubitak je lakse podnijeti nego kajanje. Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i koracacu po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pucinu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljepsih mozda ima, drazih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj zivot i moja ljubav."Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih cije stvaralastvo dotice citaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i cistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispricanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski knjizevnik moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.

Vracajuci se na pocetke i prve utiske o svijetu Mesa Selimovic u memoarskoj prozi Sjecanja pise o primarnim emocijama djetinstva, mladosti, ratu, knjizevnim pocecima, preminulim prijateljima. Pred ocima citalaca formira se osoben mikrokosmos zivotne odiseje cija neposrednost, iskustveno i jezicko bogatstvo, od svakog segmenta ove knjige, formiraju male prozne medaljone koji nimalo ne zaostaju za najboljim stranicama grandioznog djela ovog velikog pisca.

Vracajuci se na pocetke i prve utiske o svijetu Mesa Selimovic u memoarskoj prozi Sjecanja pise o primarnim emocijama djetinstva, mladosti, ratu, knjizevnim pocecima, preminulim prijateljima. Pred ocima citalaca formira se osoben mikrokosmos zivotne odiseje cija neposrednost, iskustveno i jezicko bogatstvo, od svakog segmenta ove knjige, formiraju male prozne medaljone koji nimalo ne zaostaju za najboljim stranicama grandioznog djela ovog velikog pisca.

Prvi roman Mese Selimovica, Tisine, opisuje zacudenost melanholika i tragaca za istinom. Skladne kompozicije meditativnih detalja, kao malih sugestivnih celina znalacki ukomponovanih s dijaloskim partijama, ovaj roman prosiruje metaforu tisine sve do granica tragike ljudske egzistencije.

Prvi roman Mese Selimovica, Tisine, opisuje zacudenost melanholika i tragaca za istinom. Skladne kompozicije meditativnih detalja, kao malih sugestivnih celina znalacki ukomponovanih s dijaloskim partijama, ovaj roman prosiruje metaforu tisine sve do granica tragike ljudske egzistencije.

Napisana u najboljoj tradiciji pripovedackog realizma, zbirka prica Djevojka crvene kose jasno oslikava pisca koji se vec u ranim pripovetkama upusta u osnovne poeticke, tematske ali i opsesivne smernice svoje proze; vecne teme dobra, zla i ljudske slobode...

Napisana u najboljoj tradiciji pripovedackog realizma, zbirka prica Djevojka crvene kose jasno oslikava pisca koji se vec u ranim pripovetkama upusta u osnovne poeticke, tematske ali i opsesivne smernice svoje proze; vecne teme dobra, zla i ljudske slobode...

"Slusala je sitno, ubitacno jednolicno sljapkanje kise pod prozorima, i Cangino suho kasljanje u drugoj sobi, i Jovanovo hodanje po predsoblju, i bas zato sto je bila sama kao nikad u zivotu, sama kao u grobu, jace je osjecala te znakove tudih zivota s kojima je nista ne veze, od kojih je toliko odvojena da je zbog toga gusi mucan bol. Okrecuci glavu nevidljivom zidu, od koga bije leden dah, ona je svjesna cudne misli, a i ne misli o njoj, da se zbog necega mladici i jedan bolestan covjek teturaju ovog casa po dalekom kaljavom drumu, zbog necega sto je jace od sna i od straha, da zbog neke svoje misli onaj susicavi covjek u drugoj sobi danju i nocu obigrava sela na svojim stulastim nogama, ne misleci na bolesno kasljucanje i ne tuzeci se na umor, da zbog neceg sto mu je vaznije od zivota Jovan mirno gleda na sve sto se oko njega desava, on zna za nesto od veceg znacaja."

"Slusala je sitno, ubitacno jednolicno sljapkanje kise pod prozorima, i Cangino suho kasljanje u drugoj sobi, i Jovanovo hodanje po predsoblju, i bas zato sto je bila sama kao nikad u zivotu, sama kao u grobu, jace je osjecala te znakove tudih zivota s kojima je nista ne veze, od kojih je toliko odvojena da je zbog toga gusi mucan bol. Okrecuci glavu nevidljivom zidu, od koga bije leden dah, ona je svjesna cudne misli, a i ne misli o njoj, da se zbog necega mladici i jedan bolestan covjek teturaju ovog casa po dalekom kaljavom drumu, zbog necega sto je jace od sna i od straha, da zbog neke svoje misli onaj susicavi covjek u drugoj sobi danju i nocu obigrava sela na svojim stulastim nogama, ne misleci na bolesno kasljucanje i ne tuzeci se na umor, da zbog neceg sto mu je vaznije od zivota Jovan mirno gleda na sve sto se oko njega desava, on zna za nesto od veceg znacaja."

Romanom Krug, nezavrsenim ali poeticki i kompoziciono kompaktnim, Mesa Selimovic se vraca svojoj dominantnoj egzistencijalnoj temi; da li je covekov zivot sudbinski predodreden i da li je covekova sloboda posledica raznih drustvenih ili metafizickih meduzavisnosti. Moze se reci da je ovo treca knjiga u delu ovoga pisca koja se bavi ovom temom ali bez vremenske distance koja dramu glavnog junaka smesta u istorijski kontekst kao u romanima Dervis i smrt i Tvrdava. U drustvenoj ekspoziciji romana Krug je period takozvanog "real-socijalizma" proleterskog drustva i pobune idealne svesti glavnog junaka Vladimira protiv vladajuce hijerahije, ideoloskog oportunizma i ideoloske izdaje bivsih revolucionara. Pisan od 1973. do 1976. ovaj roman nije izgubio nista na aktuelnosti, naprotiv, socijalne nepravde u monopolistickim i represivnim sistemima i sazrevanje mladosti u njima ostali su sustinsko pitanje drustvene i eticke svesti do danasnjeg dana.

"Gdje su zlatne ptice ljudskih snova, preko kojih se to bezbrojnih mora i vrletnih planina do njih dolazi? Da li nam se ta duboka ceznja djetinje nerazumnosti posigurno javlja samo kao tuzni znak izvezen na mahramama i na safijanskim koricama nepotrebnih knjiga?I tada sam shvatio ono najvaznije. Sjeca li se, i njega sam pitao, nekad, o zlatnoj ptici koja znaci srecu. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo moze da prevari, to ne moze. Sve drugo moze da izmakne i ostavi nas puste, to ne moze, jer zavisi od nas. Ne mogu da mu kazem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kazem: bicu ti prijatelj."Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih cije stvaralastvo dotice citaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i cistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispricanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski knjizevnik moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.

Romanom Krug, nezavrsenim ali poeticki i kompoziciono kompaktnim, Mesa Selimovic se vraca svojoj dominantnoj egzistencijalnoj temi; da li je covekov zivot sudbinski predodreden i da li je covekova sloboda posledica raznih drustvenih ili metafizickih meduzavisnosti. Moze se reci da je ovo treca knjiga u delu ovoga pisca koja se bavi ovom temom ali bez vremenske distance koja dramu glavnog junaka smesta u istorijski kontekst kao u romanima Dervis i smrt i Tvrdava. U drustvenoj ekspoziciji romana Krug je period takozvanog "real-socijalizma" proleterskog drustva i pobune idealne svesti glavnog junaka Vladimira protiv vladajuce hijerahije, ideoloskog oportunizma i ideoloske izdaje bivsih revolucionara. Pisan od 1973. do 1976. ovaj roman nije izgubio nista na aktuelnosti, naprotiv, socijalne nepravde u monopolistickim i represivnim sistemima i sazrevanje mladosti u njima ostali su sustinsko pitanje drustvene i eticke svesti do danasnjeg dana.

"Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednaceni damar. Nije vazno sta se desava u svijetu, nije vazno sta ce biti sutra, vazan je ovaj cas blazenstva bez misli. Hiljadu necijih srecnih casaka bice kao ovaj, ali ovaj nikada vise. Hiljadu tudih ljubavi bice kao ova, ali ova nikad vise. Prvi put znam sta je sreca, osjecam je, vidim, mirisem. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sreca. Da li je mogu zadrzati? Napolju je proljetna noc, i mjesecina. A ja ne mogu da zaspim, od srece kojoj nisam trazio razlog. I nisam se cudio sto je tako. Kako bi drukcije i moglo biti?"Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih cije stvaralastvo dotice citaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i cistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispricanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski majstor moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.

"Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačeni damar. Nije vazno sta se desava u svijetu, nije vazno sta ce biti sutra, vazan je ovaj čas blazenstva bez misli. Hiljadu nečijih srecnih časaka bice kao ovaj, ali ovaj nikada vise. Hiljadu tuđih ljubavi bice kao ova, ali ova nikad vise. Prvi put znam sta je sreca, osjecam je, vidim, mirisem. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sreca. Da li je mogu zadrzati? Napolju je proljetna noc, i mjesečina. A ja ne mogu da zaspim, od srece kojoj nisam trazio razlog. I nisam se čudio sto je tako. Kako bi drukčije i moglo biti?" Srpska knjizevna scena moze se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralastvo dotiče čitaoca kao Selimovicevo - toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osecanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnoscu kakvu samo vrhunski majstor moze da postigne, diraju pravo u dusu i zauvek tu ostaju.

The Fortress is one of the most significant and fascinating novels to come out of the former Yugoslavia. Ahmet Shabo returns home to eighteenth-century Sarajevo from the war in Russia, numbed by the death in battle or suicide of nearly his entire military unit. In time he overcomes the anguish of war, only to find that he has emerged a reflective and contemplative man in a society that does not value, and will not tolerate, the subversive implications of these qualities.

Ön är historien om Ivan och Katarina, som efter ett liv fyllt av besvikelser flyttat ut på en ö i Adriatiska havet. Ivan avskyr ålderdomen, är elak och håglös, men gör ständiga och ibland sorglustiga försök att bevara livsgnistan. Katarina behåller oftast sin längtan och sitt vemod inom sig, försöker stå ut med Ivan. Tillsammans utgör de 19 berättelserna en stark och gripande roman om krossade drömmar, men också om uppvaknande och hoppfullhet, om sökandet efter lycka.»En oerhört lyskraftig bok« DN »Ön är utan omskrivning en lysande bok. I den visar Selimovic att han är en författare som kan konkurrera med världshistoriens giganter« Norrköpings Tidningar